Thursday, 11.10.2012.
Smatra se da je do onih najboljih ciljeva, put zakrčen raznim preprekama. I što je put teži, što su izazovi veći i što se više izborimo da dođemo do tog cilja, to je osvajanje cilja slađe.
Ako je zaista tako, onda će mi valjda do kraja godine, život biti jako sladak… 
Cijela priča započinje prošle subote dok sam bezrbižno šetala Bazaarom u KvArtu. Btw. ako niste bili, drugi put ne smijete propustiti. Bilo je ‘freakingly awesome’! Ponuda, ljudi, atmosfera, to je bilo to. Najbolji sajam ovakve vrste na kojem sam dosad bila.
Ali, vratimo se na priču. Dakle, dok sam ja bezrbižno šetala Bazaarom, moj najdraži je odlučio konačno očistiti moj laptop. Takve stvari prepuštam njemu jer je tu on ipak majstor, a kako imamo dva luda mačka koji se natjeravaju po cijelom stanu i njihove dlake lete po svuda, vjerujte mi kad vam kažem da je moj laptop itekako zahtjevao dobro i temeljito čišćenje. I tako je moj dragi rastavio cijeli laptop i proveo minimalno četiri sata čisteći sve dijelove.
Problem je nastao kad ga je krenuo sastaviti jer je, eto, ooooops , ventilator odbijao raditi. Laptop se upalio, sve pet, ali ventilator ne radi. A ako ventilator ne radi samo je pitanje sekunde kad će sve otići kvragu i bye-bye svi podaci. I tako sam ja ostala uskraćena za svoj laptop.
Sva sreća pa imam još tri druga kompjutera u kući, ali ni na jednom nije veselje raditi. Jedan od njih je toliko spor da ne mogu raditi niti dvije stvari odjednom, a kamoli npr. otvoriti photoshop na njemu – od njega sam odmah odustala.
Drugi je zapravo laptop mog dragog i on je super ‘sleek machine’, ali na njemu nemam sve svoje podatke, pa je izvrstan kad trebam poslati duže mailove ili napisati post ili pitanja za intervju isl.
Treći je zapravo backup i spremište na kojem držimo sve svoje fotke i podatke, i na njega je moj dragi spojio disk iz laptopa sa svim mojim fajlovima, a spojen je na naš BIG FLAT TV. I sad, netko bi pomislio da je baš cool kaj mogu raditi na tako ogroooomnom ekranu. But, reality check – it’s not. Užasno je nespretno. Ali tu imam pristup svim svojim podacima i na njemu je fora igrati CastleVille iz kreveta 
Naravno da se sve ovo moralo dogoditi u trenutku kad radimo na sljedećem broju do!ts magazina, pa sad trenutno kombiniram rad na dva kompjutera i iphoneu kako bi bar neke svoje zadatke obavila na vrijeme, a ne da sve uvalim Ivoni i Nebojši )
No, to nije sve… Kažu da nevolja nikad ne dolazi sama. A zašto i bi, kad je u društvu zabavnije.
Pa sam ponedjeljak, koji je bio neradni dan, provela na Hitnoj zbog nesnosne boli u križima. Nešto što sam eto, po prvi put iskusila. Na momente je toliko boljelo da sam plakala… a ja inače ne plačem… bar ne zbog bolova, samo zbog tužnih i/ili srcedrapajućih filmova…
Zašto su me ‘zgrabili’ bolovi u križima, ne znam, imam par teorija, ali o tome nekom drugom prilikom.
Utorak sam tako provela kljukajući se tabletama protiv bolova i tražeći poziciju u kojoj će me najmanje boljeti.
I taman kad sam msilila da ću se lako izvući jer su bolovi počeli popuštati, prehlada/gripa/viroza s velikim P je pokucala na vrata, zgrabila me za grlo i sinuse i rekla – ‘E, neće moći ove noći.’
I tako sam ja sad prikovana za krevet, okružena balavim rupčekima, nakljukana svim mogućim tabletama (protiv bolova, protiv temperature, antibiotici, vitamini…), sa popisom na kojem piše kaj sve trebam napraviti, pokušavam balansirati između laptopa, kompjutera s velikim ekranom i iphonea koji mi je u ovakvom trenutku najbolji prijatelj jer ne propuštam niti jedan mail.
I uz sve to, pokušavam biti disciplinirana, odmarati, piti čajeka, odmarati, inhalirati se, odmarati i sve to ukrug, kako bi što prije mogla nastaviti normalno funkcionirati.
Ali, kako kažu, zbog zvih tih izazova, više ćemo cijeniti uspjeh koji nas čeka na kraju puta, zar ne? )
*fotke su s mog Instagram profila @craftzeefactory
Posted by Marina Krmpotić
Labels: naklapanja
